Nakon objave transkripata u tiskanom izdanju i tonskih zapisa na portalu nacional.hr, premijer Andrej Plenković u utorak je smijenio i Juricu Lovrinčevića i Davora Filipovića. U obraćanju medijima Plenković je rekao: “Sadržaj te korespondencije između savjetnika ministra i novinara je takav da smo svi u Vladi pa tako i ja ostali konsternirani i zgroženi, a time i ja”.

Danas Nacional donosi transkript najduže snimke, u trajanju od 18 minuta i 20 sekundi.

Vlahović: Stisnem li ga sad i kažem mu ‘ostavi se toga’, on će meni reći ne. Ja ću raditi emisiju i ovak i onak s njim, ali kako… Tako da neću bit za nju plaćen, ništa, doslovno i probat ću ja naći nekakve njemu sponzore ovo ono i tako dalje, al’ veoma je upitno. A ovako imamo tu platformu jednu gdje mi možemo iznositi neke svoje stvari, gdje se možemo obraniti se, možemo boriti tipa i u krajnjoj liniji imamo njega jel’, pod kontrolom nekakvom. Neće se to više događat, takve stvari. Ja nisam nikad bio u tim dogovorima, ne mogu ja sad kužiš njega ovaj…

Lovrinčević: Ti ne možeš govorit ništa napamet, kad on nije spreman za takvu vrstu dogovora. Ti njemu dat 160 hiljada eura on tebi ne da ništa. Mislim, nije to mala lova da…. Realno…

Vlahović: Gle, ja mogu s njim dogovorit ono što je on meni rekao da može, da može znači ak’ se dogovori, da da 10, 5 ono što je prije bio dužan Marku i još 5. 10 može dat. To je ono što mi je rekao da mu odgovara, al’ ne može sad izvadit ono pola manje 30 posto što smo pričali, jer jednostavno u problemima je financijskim, u gubicima, porezna mu sjeda, ovi mu sjedaju… Treba mu dat malo prostora da prodiše. To mogu dogovorit…

Lovrinčević: Al’, jebi ga ono, mislim…

Vlahović: To mogu dogovorit.

Lovrinčević: A 160 hiljada eura plaća na rate…

Vlahović: A, ako mu se da 60, dat će 10, a onda od sljedećih se može razgovarat, pregovarat. Ja bih startao s tim… Jel, znaš…

Lovrinčević: Nije mi to… Nego mi je iskreno, nije mi to, mislim da nije zaslužio te listiće za nešto što, ajde okej, mogu shvatit ovo prije što je već dogovor bio jer nije bio, al’ za ubuduće…

Vlahović: Dobro, al’ sad je on zvao, on je recimo sad je nekom slao ekipe, snimali su ovoga direktora tamo HBOR-a, on će im nešto odradit, ima troška, mora plaćat te ljude i to. Nije baš da neće ništa jebo te. Kužiš i on je stalno na raspolaganju, ta cijela televizija egzistira po tome što servisira državne agencije, snima, ne znam ovaj, pa ima dogovore s nekim gradovima pa njih prati…

Lovrinčević: Sve je, sve je okej, ali znaš… Kužiš ne znam tko to njega plaća?! Ne mislim ja da mi njega moramo plaćat ništa. Mi možemo imat samo problema jebi ga, ako ne možemo to realno… Ja sam mislio da mogu obezbijedit da ti funkcioniraš, da Marko funkcionira i to mi je bila ideja. Svatko na svoj način, ali jebi ga, znaš…

Vlahović: Da, ali… Kužim, kužim da.

Lovrinčević: Zaboravimo čak i tu prošlost, ona je takva kakva je, suspektna, svak’ dogovara na svoj način, okej. Kažem ti da nismo ja i ti dogovarali, ali za opet neke dogovore tu je znaš… ne mogu na glas s kojim, znaš? Shvaćaš?

Vlahović: A, dobro, ja shvaćam da…

Lovrinčević: Pa bolje onda da dam onome Zdenku. Mene boli kurac. Kužiš?

Vlahović: Da…

Lovrinčević: Kako da ti kažem.. Il’ već nekom dat… Pa onda ne bude problema i onda sutra još zbog tog mogu imati problem. Netko će sutra meni reć: – ‘’Ej, ti si uzeo tamo neku lovu jebi ga dao si ovome, dijelio si im, Marko ima poruke… Kužiš, nema tu… Riskiram neki svoj imidž, nešto, da mene danas-sutra netko proziva zbog čega? Što sam njemu pomogao u životu? Pa mislim nije on meni ti ili Marko. Ja cijenim tebe i cijenim Marka, al’ ako vi dvoje nemate neke direktne koristi…

Vlahović: Da, pa gle.. Kažem, taj dug koji je postojao…da…

Lovrinčević: Pa dobro, stavi to sa strane…aj, kao da se nije desilo…

Vlahović: Da… Dobro…

Lovrinčević: Aj’, sad gledamo samo na ovo. Okej, nije nas zajebo. Okej, to je njegova i Markova priča, sve je u redu. Sad ja tebi uplatim 60, znači tvojih je 30, ti nama vratiš 21, ti kažeš ne možeš mi vratit 21, a nema logike znaš?! Meni to nije jasno. Ne ulazeći u ovo. Dobiješ 160, tvojih 30, naših 30, od naših 30 ti platiš 30 posto poreza, pa koga boli kurac jesi ti vadio pare? Imaš ti dugove prema ljudima, pa dogovori s njim, plati dug, plati sebi. Ja ti imam pozajmica nekih koje sam… Nije to malo para… 50-60 hiljada… Mene ne zanima kako će, al’ jebiga to je ogromno… Znači ja znam njegovu situaciju, nema on bolje, aj…

Vlahović: Možda je to moguće… Gle, možda je to moguće, u narednom periodu. Znaš o tome se radi. Ja bi sad… Al’ da malo prodiše. Znaš…

Lovrinčević: Ali Marin, ne možemo mi ono ići dug na dug, nema mi to smisla. Nemam duga, ovo je petnaesti koji je prema nama.. Hm, okej…

Vlahović: Da, da, dobro. Okej.

Lovrinčević: I ajd’ mogu shvatit to da kao ne postoji, ali da stvaram još novi dug, a ne znam kad će mi vratit i hoće li mi ikad vratit. To znaš… De budi pametan. Il’ da ti posudi netko lovu je’ote, ono ne kužim… Nek’ proda Audi, nek’ nešto radi, on ima sigurno lovu. Dobit ćeš 130 tisuća eura kroz dva, tri mjeseca, sigurno će vratit. Mislim ono, to će ti pomoć da prodišeš, da se iščupaš, da ovo, da ono…  Ti meni kažeš, ja sam ovdje u problemu stari, kako ću mu reć da dignemo lovu. Šta to mene boli kurac, to nije moj problem, ne…

Vlahović: Dobro, znači teoretski da pristane se na tih 21 onda, da opet mora ovih 15 onda kao uvjet, jer on sad nema novaca, o tom se radi.

Lovrinčević: Pa vidi, radi tebe bi ja prešao preko toga iako mislim da je, ono, al’ ajde nema veze. Nije meni do mojih para, ti ne razumiješ… Nego ja se…

Vlahović: Kažem ti, to možemo na drugi način realizirat naknadno onda. To ćemo u svakom slučaju onda dogovorit.

Lovrinčević: Ja sebi stvaram problem, ja ne želim bit u problemu zbog njega. Ako sam u problemu zbog tebe i Marka to je jedna stvar, al’ zbog njega? Šta mene boli kurac za njega? Šta je on meni u životu? Jel’ me shvaćaš? Vi radite dobre stvari. Mislim da radite za opće dobro neke dobre stvari i ako ću riskirat zbog vas kao ljudi, okej. Neću da sad mene netko proziva kao, ‘ej ti si dao. Jebi ga, sad će netko reć’ što si dao njemu 80 hiljada eura ili 130? Ti si imao neki porez…

Vlahović: Da.

Lovrinčević: Kužiš što ti hoću reć. Što bi ti to radio znaš, boli te kurac za njega. Šta je on nama dobro napravio za društvo? On ima svoje probleme, svoju firmu, možda je on fin čovjek …

Vlahović: Pa dobro, mogli bi radit, možda bi mogli, o tom se radi. Evo…

Lovrinčević: Kažem ti, aj’ ti probaj s njim porazgovarat’. Okej? Ti si prekinuo, što si ti riješio s Markom, nisi riješio, hajd’ dat ćemo ti vremena, ti njemu daj tu varijantu. Dat ćemo ti vremena da prodišeš pa onda ti to naknadno rješavaj s Markom nakon godinu dana. Sjednite ti i Marko, pa jesi ti njemu dao 10, jeste se dogovorili? Jesi mu dužan 5 ili si mu dužan 15, eto vas dva se raspetljajte nekad u budućnosti. Prebaci to na njega i na Marka za budućnost. To i je njihov stil.

Vlahović: Pa i je, jer nitko od njih nije bio svjedočio tome, evo..

Lovrinčević: A da se i ti iščupaš i sve okej… Ajmo sad dogovorit onda za novo. Znači jesi ti spreman, ti možeš riješit ovih 21, pa da riješimo. Meni je to početak svake priče. Jel’ ti okej, jel’ ti puno 60? Valjda će bit 30? Riješi onda 15 minus dva posto, kol’ko ispadne, računaj si, to je onda ne znam kužiš, kol’ko ispadne, ako je 4 i pol onda je 10 i pol, kužiš? Koliko puta on kaže Mario da on može riješit po ovom principu pola i onda od naše polovice ti je još 30 posto da plati porez… Mislim ne mora on platit, može on i s druge strane uzet i od nas zaradit, ima pravo na novog asistenta, kužiš ima neke pozajmice, nekakve prema firmi. Znači ja na svojoj firmi imam bar par miliona eura pozajmica prema firmi i firme prema meni, izbaciš amo, tamo. To je normalno u posljednje vrijeme. Možeš pozajmit firmi kad ti treba i onda ti vrati kad ti ne treba, u poslu ti je to sasvim normalno.

Vlahović: Da, da…

Lovrinčević: Kad imaš viška para, u smislu da ti treba, normalno da će se vratit. Ti probaj s njim Marine, uglavit to: 30, 10, može 10. Mi im damo 10, znači 5 meni, 5 je vama, od tih 5, 1500 po pola platimo porez, znači 3, tebi smanjimo pa malo po malo… Neću da dođemo opet u situaciju ko’ sa Markom da znaš.. Moramo bit sigurni svaki put kompletno da nam odmah isplati jer ono taknuto-maknuto ne, he he he…

Vlahović: Hahah da, dobro, dobro oke’. Ne, ne pa neće on to napravit, nema šanse. Al’, mislim da nije njemu to napravio nego da se nisu, al’ dobro…

Lovrinčević: Vidi, aj’ ti to onda riješi to ti i taj Marko to riješite u budućnosti…

Vlahović: Da, da definitivno jer mislim da nisu imali tako decidiran dogovor jer znaš to je…

Lovrinčević: Ja sam ti takav. Ja ti volim dogovor, ja ti neću nikad ništa zajebat kad se dogovorimo.

Vlahović: Kad se radi o tako nečemu, znaš onda ja njega moram pogledat i tri puta ga pitat isto pitanje, koliko god to zvučalo glupo. Znači ja ne volim to ni jedanput, ja moram ponovit par puta da vidi, deset puta memorira na sto strana, da nema greške, a ne da on misli jedno, a ja drugo.

Lovrinčević: Je, ozbiljne su to stvari tako da..

Vlahović: Dobro, ja sam u četvrtak ili petak opet kod njega.

Lovrinčević: Ja tog čovjeka ne znam i ne želim ga znat. Ne želim se viđat s njim, ne želim ga ništa jbg…

Vlahović: Normalno, da…

Lovrinčević: Šta ja znam šta će bit danas/sutra?! Kužiš on može danas/sutra reć ‘eee dao sam ja, Jurici sam ja morao davat, evo sam Marina, Marka sam…

Vlahović: Da, da..

Lovrinčević: Tu je još i Davor i tko zna još tko, i nikad ne znaš, ne!? Sve s njima treba bit oprezan. Al’ onda je, ja se slažem, bilo bi dobro imat tu platformu, ali tu treba bit jako pametan i jako oprezan.

Vlahović: Da, da…

Lovrinčević: Ali, čuj jel’ ti možeš s njim dogovorit da ti isplaćuje tu lovu na radove za firmu?

Vlahović: Da, da…

Lovrinčević: Ako ti se isplaćuje na firmu, onda ti nit’ ne moraju odvajat, riješe to. Kužiš on tebi može to otplaćivat’ na firmu kao za neke radove, a ti njemu izdaješ račune…

Vlahović: Konzultantske usluge tipa recimo, da…

Lovrinčević: Za ovo, za ono… Da… Onda ti lupaš… I vadiš?

Vlahović: Dobro, recimo to je već ono… Kaj vadiš? Al’ čekaj, onda isto dajem 21 ili 30?

Lovrinčević: Onda ti moraš platit porez, onda moraš pola, ako je…

Vlahović: Onda moram pola? Da, heheh… Tako je da, ali ako ne zna kako bi to proknjižio, onda može na taj način to.

Lovrinčević: Onda za tebe pola i ti izdaješ i dalje sve fino, ne. Meni je bitno znači da ja osjećam dobro, da sam napravio nešto korisno za tebe i Marka, a mislim da bi dosta pomogao i njemu da se iščupa iz problema, al’ ne želim da ispadnem magarac. Ne želim da me sutra netko pita, na kraju da ispadne ja uzeo, kao što se sad desilo jel’.. Evo, posljednja moja, sad ispada..

Vlahović: Ne, to ćemo, to ćemo, ne to se može i drugačije.. Mislim, da, kužimo se, kužimo se… Dobro…

Lovrinčević:  Kužiš šta ti hoću reć?

Vlahović: Da! Budemo vidjeli šta će reć pa ćemo možda počet s nekim manjim ili nekim srednjim, da, ono..

Lovrinčević: Znači, slušaj moju situaciju. Znači, s jedne strane, ja sam čovjeku platio i mislio da će on shvatit, ono što ja sad s tobom i ono kak’ je dogovoreno, on to nije napravio, ne ulazeći u to zbog čega, s druge strane sam povukao Marku privatno svoj ulog, na kraju je ispalo…

Vlahović: Čuj, ja nemam, ja nemam dug jednostavno..

Lovrinčević: Oprosti da završim misao. Na kraju je ispalo da on treba dat lovu, zato što je Marko bio dužan, u stvari za proviziju za to. To su kruške i jabuke.

Vlahović: Mislim ja znam da to nije isto kad ti netko, kad daš nekom drugom taj novac i kad ti netko obeća nešto. Ali, meni je Marko prije ljeta obećao. Rekao je: – ‘’Dobit će svaki po 10, 15!’’, a onda je rekao: – ‘’Sad ćemo, sad ćemo’’. Pa se čekalo, pa se pričalo sjest će, sjest će pa ništa i onda on nije krenuo na onog čovjeka, kako je trebalo krenut u onom momentu, kad si već digao lovu, a nisi je podijelio nego si je rastezao. Rastezao si je cijelo prokleto ljeto! Iz čega zaključujem da to baš nije bio tako čvrst dogovor kako ga predstavlja. Druga stvar, meni je obećao idem u Hercegovinu po novac i donijet ću ti novce. Mi se nismo vidjeli uopće. Mi se nismo vidjeli! Znači ja više uopće nisam vidio njega uopće jer on, mislim ne znam što da vam kažem. Rekao je novci su sjeli, doputovali su, lagao me, 50 puta. Sve sam mu to oprostio! Ali, na glup način – sjeli su mi novci, morao sam obrt osnovat, morao sam ovo, morao sam ono i meni, stižu novci, a meni niti lipe…

Lovrinčević: Ne želim te prekidat, sve najbolje, na kraju je to najbolje…

Vlahović: Moguće da je, ali se u tim lažima potpuno zakopao i doveo se u situaciju sad da je meni izobećavao sve živo, a ja sam mu taj imaginarni dug, pošto sam shvatio da se zapetljao, da sam mu ga praktički oprostio. Ja sam mu rekao, ti si meni rekao 10 tisuća eura da ćeš mi donijeti, gdje su ti novci, o čemu se radi? Ja sam mu to zaboravio, ali da sad od ovog svega što će sad dalje bit, da on ne radi emisiju, da ne bavi se, znači nije više na toj televiziji, piše ko što piše, a da mu se u nedogled plaća što? Što, što mu se plaća? Kužiš šta ti hoću reć? Ako ja odem u ovu emisiju, što da ja njemu plaćam jel’? Ne razumijem samo taj dio, jel’. Ok, shvatio sam ovo da smatraš da čovjeka treba izvuć, da mu ne treba davat, ako nije za razgovor, to kužim. Ali što se tiče ovog duga Markovog, to možemo riješit na ovaj ili onaj način, ali zašto da se Marku nosi? Iz koje socijalne situacije ili empatije? Mislim, ako ćemo o tome pričati, ja ak’ počnem kukat he he nećemo daleko stići jel’. Kužiš, znaš nije on…

Lovrinčević: Ja tebe razumijem, razumijem te, ali čuj kad bi ga pogurali ja vjerujem da bi…

Vlahović: Ali, za što konkretno? Da on ima neki svoj projekt, recimo sad neka ideja pa čovjek kaže ‘ajde, pogurat će se to’, ali za što konkretno?

Lovrinčević: Možda ne bi bilo loše napravit emisiju il’ nešto slično? Ne s tobom.

Vlahović: Opet? Ja s njim neću više radit, ja nemam ništa protiv njega, ali ja sam imam previše energije trenutno da bi se mogao sputavat na taj način. Jednostavno idem, ko’ onaj predator i lovina… sad ih ganjam, sad je gotovo, nema više… Dobro sad nešt’ trebamo smislit, na koji način da ga se ovaj, treba ga ubacit negdje da piše, da radi jer će bit nezadovoljan i ovak i onak, u krajnjoj liniji ima i on neki ponos.

Lovrinčević: Vidi, smislit ćemo nešto i on isto radi sa Sašom jebi ga i da to budete… Ja mislim da ovo može ovak’ funkcionirat da vi možete imat lijepe koristi…

Vlahović: Da…

Lovrinčević: Saša, vas dvojica i da to može stvarno funkcionirati. Imate prostora. Ja sam ove godine izvukao 140 hiljada eura, mogu i iduće godine isto, minimalno. Barem dok sam tu u Ministarstvu, tu di pada lova, tak da, love ima, nije problem.

Vlahović: Da.

Lovrinčević: Samo znaš da ono da nitko nema problema, jebi ga znaš… Mene osobno zanima samo da obojica rade i da radite korisne stvari za društvo. Uvijek kažem, jebi ga ono. Ja mislim da tu jebi ga ima…

Vlahović: A kužim, mislim ja nemam, kak’ da ti kažem oni su u svađi, oni su se ovaj, ovaj je njemu napisao znaš ono…

Lovrinčević: Jebi ga to će se riješit, nije problem da ti s njim dogovoriš da mi to polako i kad ovaj vidi da ga mi nećemo zajebat da to funkcionira, znaš…To ti je ono 145 hiljada eura..

Vlahović: Sad do Nove?

Lovrinčević: Da! Još i vas dvojica to ti je ono…

Vlahović: To je pola od toga, ne?

Lovrinčević: Pola tebi, pola Marku…

Vlahović: Od tih 145?

Lovrinčević: Ne, ne 145 hiljada eura, možda i 150, znači to je ok, 160, imaš 75, pa 30 posto puta 7, 21, 22,5, znači to je 52, 53 tisuće eura, svaki dobije po 25, 26 hiljada eura, svi ste sve riješili međusobno sve, prebili sve dugove vaše ovo ono i svi su u dobroj situaciji!

Foto: Hina